Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића [XVI в.] – превод

▲ 
01 
▼ 
 
▲ 
03r 
▼ 
 ЗАКОНИК БЛАГОЧАСТИВОГА И ХРИСТОЉУБИВОГА МЕЂУ ЦАРЕВИМА СТЕФАНА ДЕСПОТА О ЦЕХОВИМА, И О БАШТИНАМА, И О ВЕРИ, И О КОЛИМА И О СВАКИМ ПОТРЕБНИМ СУДОВИМА

По неизрецивом човекољубљу господа нашега Исуса Христа и његове непорочне матере владичице наше и богородице и приснодеве Марије и молитвама светога господина родитеља мојега кнеза Лазара, почех господствовати после смрти његове, изданак (његов) деспот Стефан у земљи отачаства ми;
▲ 
03v 
▼ 
 Tада беше поход туђина на хришћане; видевши толико побеђивање у земљи отачаства ми и примивши савет од патријарха кир Спиридона и од других архијереја и од мајке ми кнегиње Милице, иночки назване монахиња Јевгенија, и од свега сабора, пођох на источну страну у велику Севастију к великоме амиру Пајазиту, који је владао источном страном и западном, и помоћу божијом и пречисте богоматере и светога Симеона и Саве и светопочившега ми родитеља кнеза Лазара молитвама ослободих ову земљу и градове отачаства ми од великог амира Пајазита.
▲ 
04r 
▼ 
 И вратих се у земљу своју и дођох у свој град Ново Брдо и сабра се сав сабор градски и потражише од господства ми да им учиним закон о рупама што су имали за прве господе и светопочившега ми господина родитеља кнеза Лазара, и господство ми се саветова са властелом и заповедих да се нађу 24 човека добра, од других места која руду имају, да им учиним закон како је и раније било, који су вешти о рупама, и што учине, да донесу господству ми да им господство ми потврди да си и унапред држе.
Тако они и нађоше вишеречена човека 24, Војина Милића, Вукашина Пипиновића, Илију Ташнаревића, Матка Хутмана, Дминка Брадчу, Харанжулова брата, Ловренца Рудничанина,
▲ 
04v 
▼ 
 Мартина Смрдећевића, Радосава Бошњанина, Николу Никочева, Радича Трепчанина, Рајка Загорчића, Богдана Југу, Павла Заманицу, Никшу Кључевића, Пејка Пацића, Николу Опуту, Ожмана Цесалина Мешкра, Миладина Плањанина, Трипуна Рудничанина, и Драгомила, Радосава Плетикосу и Тирка, Радосава Хлапена.
Тако учинише више речена 24 човека по наређењу господаревом:

1. Закон за ветар:
Да се не брани ветар пробити из рупе у рупу, а оним ветром да не може меру тражити ни фарнања чинити.
Ветар: отвор за довођење ваздуха у рудник; као правни појам означава једну врсту стварне службености.
Рупа: рударска рупа, рудник.
Фарнање — фарнати: кретање у руднику, пролажење кроз ровове, најчешће ради преношења терета, превожење ископане руде, земље итд.


▲ 
05r 
▼ 
 2. За узбијење шурфа:
Који се шурф коританцем избацује — трећи дан ко дође на шурф да је његов, а на којем су месту цигне да има рока 6 недеља, а потом ко га узбије, да је његов и коме хоће делове давати да даје.
Узбијење — узбити: започети тражење рудне жице, почети ископавање руде, обновити рад на напуштеном месту на које је ранији власник изгубио право.
Шурф: истражни рудни коп, место где се тражи руда.
Цигна: ознака која показује да је неко започео рад; постављање ознака има правни значај.
Део: сваки се рудник делио на идеалне делове (у то време вероватно 64 дела) и сваки је део имао исту цену; власници делова истог рудника су чинили једну рударску дружину.


3. О рупама:
Рупу која је имала руду и дала је урбор и има 8 сежања и лежала је 1 годину и 6 недеља, свакоме је слободно пштеонати, и који гварк од старих дође да има све своје делове, ако ли не буде гварка, да му се пошаље глас за 3 понедељка, ако дође и постави динаре на хемпалк, да има половину делова, ако ли не дође за 3 понедељка и не да динаре у трећи понедељак, да је лих свих својих делова и више да их не тражи.
Урбор: данак, дажбина која се даје држави у току рударске експлоатације.
Сежањ: једна од најстаријих природних мера за дужину; величина сежња је 1,5 — 2 м.
Пштеонати: вадити руду, организовати рад у руднику.
Гварк: члан рударске дружине која организује и финансира рударску експлоатацију; власник рударских делова који учествује у деоби добити.
Хемпалк: отвор на уласку у окно; дрвена конструкција која се налазила на улазу у окно.
Да је лих: да му се одузме


▲ 
05v 
▼ 
 4. За узбијење рупа:
Рупа крај рупе да се не може узбити док се не одмери 8 сежања, и ако има меру у туђем пољу, да не може меру имати туђом рудом, а што одсече до пробоја, то је њено, а када затражи меру, да има руду у свом пољу пошто прегледају урбарари и добри људи, па да јој се да мера као и другим рупама, како је по закону, ако је за меру вредна.
Пробој: приликом копања у подземним рововима могло се из једног рудника, обично грешком, доспети у други, суседни рудник и „направити пробој", отвор којим се бесправно ушло у туђи рудник.
Урбарар: државни службеник који је давао концесију за рударску експлоатацију, скупљао урбор, учествовао у одмеравању рудних поља итд.
Мера: пре давања рударске концесије било је потребно извршити мерење, односно одређивање граница на површини земље у оквиру којих се могла копати руда у дубини земље.
Поље, рудно поље, мерно поље: одмерена површина величине 8x8 сежања која је припадала власницима једне рупе — рудника, у оквиру које су могли несметано радити.


5. Закон о рупи и штовни:
Рупа која не нађе над штовном руду, него пробије у штовну, да јој плати лес штовна, а рупа да је (од) штовне, јер се зове рупа без дна.
Штовна, штолна, штона: подземни хоризонтални ров који је имао вишеструку веома важну намену — кроз њега се односила вода, која се ту и скупљала преко вертикалних отвора, да би се спречило плављење рудних копова; кроз штовну је изношена земља, руда итд.
Лес: дрвена грађа за рудник, потребна нарочито за велики број подупирача.


6. Закон о крегу рупе:
Да рупа рупи не може учинити крег не нашавши руду и не венчавши се, него ако би међу рупама што остало слободног поља и ко узбије, крег, али меру да нема.
Крег: рударски спор; често је долазило до спорова око граница између рудних поља и руде ископане на граници.
Венчати се: добити рударску концесију.
Слободно поље: земљиште које није припадало ниједном руднику, за које није добијена рударска концесија; између рудних поља обавезно је било слободно поље.
Меру да нема: није било дозвољено вршити мерење слободног поља.


▲ 
06r 
▼ 
 7. Закон за пусте рупе:
Две рупе које су остале пусте и лежале су много времена и опет су се узбиле и споре се о старешинству, а паметаре немају — од њих која прва руду нађе, та да је старија; ако ли су две шајбне по реду, па је једна била за ветар, после ко је буде хтео узбити, коју прво килавом удари да му је старија, али да кажу урбарару.
Паметар: човек који се сећа неког догађаја од важности за спор; у спору може имати улогу сведока или, понекад, вештака.
Шајбна: вертикални отвор који је водио из штовне на површину; кроз овај отвор је често извлачена вода, а отвор је имао и друге намене; овако се звала и справа начињена од дрвета којом се из штовне извлачила вода на површину.
Килава: рударска алатка којом се одбијају комади руде од рудне жице — слична је савијеном кљуну.


8. О венчању рупном:
Рупа да се не може венчати 2 пута нити да може венац изгубити; која је прво венчана, ако ли се спори с другом рупом о старешинству, да нађе сведоџбу, куда се прво простирала, туда и после да се простире.
Венчање: добијање рударске концесије.
Венац: рударска концесија.
Сведоџба: може бити и писана исправа и изјава сведока.


▲ 
06v 
▼ 
 9. О пробојима:
Две рупе које имају лаз законити и пробоје и зна се где су им дате осмице, да не могу у осмицама једна другу фарнати, а из осмице у слободном пољу шта која зафарна, чим може, све је то њено поред осмице, ако не узима једна другој пута докле се пробију; пробивши се, да стане свака док прегледа урбарар и добри људи, а после се закон зна.
Лаз: дозвољено пролажење кроз туђи ров — врста стварне службености.
Осмица: једна страна рудног поља која је била дуга 8 сежања.


10. И још о пробојима:
Где се рупе пробију с рупама и сретну се, ту да стоје докле дођу урбарари и хутмани са печатима цариничким; по прегледању урбарарском да не може једна другој штету учинити док мера не дође.
Хутман: представник рударске дружине, уједно и њен члан, гварк.
Цариник: државни службеник, који је имао више различитих дужности.


▲ 
07r 
▼ 
 11. О слому рупном:
Рупу која иде својом шајбном или се сломила и не може својом осмицом у своје поље доћи, може свака рупа околна јести, докле она своме пољу дође.
Слом рупни: када би попуст