OK Tzar dushan start

dnbs

Home    Medieval History    Serbian Medieval Art    Cyrillic Manuscripts    Old Slavonic Dictionary    Emperor Dusan Legislation    Epic Poetry   


ЗАКОНОДАВСТВО ЦАРА СТЕФАНА ДУШНА

EMPEROR STEPHAN DUSAN LEGISLATION

srpska zastava

  english flag

Прошло је више од два века од првог издања Душановог законика објављеног у четвртом тому Историје Јована Рајића. У овом дугом временском периоду Законик је доживео многа издања, о њему су написане бројне студије и преведен је на готово све светске језике. Историјат проучавања Душановог законика стар је колико и његова издања. Почевши од Енгела, Маћејовског, Миклошића, Шафарика, Новаковића до плејаде руских научника Флоринског, Зигеља, Тарановског и Соловјева сви истраживачи на овом пољу освртали су се на рад својих претходника и давали прегледе издања и студија о Законику. Систематски рад на издавању зборника рукописа Душановог законика почео је оснивањем Одбора за изворе српског права, под руководством академика Томе Живановића, 1938 г. у Српској краљевској академији. Непосредно по оснивању усвојен је програм рада на издавању извора српског средњовековног права. Централно место у том програму добио је Душанов законик.
После Другог светског рата, у Академији је 1949. г. прослављена шеста стогодишњица од доношења Законика цара Стефана Душана. У Зборнику радова објављеном овим поводом академик Никола Радојчић је дао критички преглед развоја историографије о Законику. Исте године у оквиру прославе приређена је у Београду велика изложба издања Душановог законика и радова о њему на основу библиографије коју је за ту прилику урадио и објавио у Библиотекару Милан Кнежевић.
Шездесетих година прошлог века у САНУ је покренута капитална едиција која поред факсимила рукописа Душановог законика садржи преписе, преводе, описе рукописа и пратеће студије о историјату и језику рукописа.
Током низа година на проучавњу Законика радили су наши најистакнутији историчари права, филолози и историчари.
Све библиографске јединице у овој Бази обрађене су de visu. Само у неколико случајева, код недоступних публикација, извршено је прузимање јединица а извор је наведен у напомени. Поред података о рукописима, издањима, преводима Душановог законика и студијама о њему, библиографија бележи и релевантну литературу о византијско-српској правној компилацији Јустинијановом закону, о Синтагми Матије Властара и повељама цара Стефана Душана.
У Бази су рукописни кодекси старије и млађе редакције обрађени према објављеним описима у научној литератури и због непрецизног датирања у пољу године добили су вредности 1–25 у хронолошком редоследу уместо године настанка. Уз библиографски опис у анотацијама су дати подаци о изводима на страним језицима, аналитички попис садржаја рада, кључне речи, посебно разматрани чланови Законика и прикази дотичног рада. Прикази радова навођени су као самосталне јединице уколико садрже допуну или полемички став аутора приказа. Преводи дела, поновљена издања, критичка издања и репринти навођени су као засебне јединице у години настанка са упућивањем на прво издање уз одговарајући коментар а без навођења садржаја. База садржи око 1.100 библиографских јединица и перманентно се допуњава.
Гордана Радојчић-Костић

Over two centuries have passed since the first edition of Dušan’s Code published in the fourth volume of Jovan Rajić’s History. Over this long period the Code saw many editions, numerous studies were written about it and it was translated into almost all the languages of the world. The history of research into Dušan’s Code is as old as its editions. Starting from Engel, Maciejowski, Miklošič, Šafarik, Novaković, to a pleiad of Russian scholars – Florinsky, Zigelj, Taranovsky and Soloviev, all the researchers in this field took into consideration the work of their predecessors and gave overviews of the editions and studies about the Code. Systematic work on issuing a collection of manuscripts of Dušan’s Code began with the founding of the Committee for the Sources of Serbian Law in the Serbian Royal Academy, in 1938, with academician Toma Živanović at its helm. Immediately upon its establishment, it adopted a program of work for publishing sources of Serbian medieval law. Dušan’s Code occupied pride of place in that program.
After World War II, in 1949, the Academy commemorated the 600th anniversary of the proclamation of the Code of Emperor Stefan Dušan. The Collection of Works published on that occasion features a critical review of the development of the historiography of the Code by academician Nikola Radojčić. That same year, as part of the commemoration, a major exhibition was staged in Belgrade of the editions of Dušan’s Code and works about it, on the basis of a bibliography prepared and published by Milan Knežević in The Librarian. During the 1960’s, the Committee, started preparations for an edition of a Collection of manuscripts of the Code in the Sources of Serbian Law series.
All the bibliographic records from the manuscript legacies and those independently collected have been processed de visu. Only in several cases, when publications were inaccessible, records have been taken over and their source indicated in the footnotes. In addition to data on the manuscripts, editions, translations of Dušan’s Code and studies about it, the bibliography also registers the relevant literature on byzantine-serbian legal compilation Justinian’s Law, on the Syntagm of Matija Vlastar and the Charters of Emperor Stefan Dušan.
Since manuscripts cannot be dated accurately, 'year' field is populated with numbers 1 to 24, instead of the actual year, in chronological order. In addition to bibliographic descriptions the annotations contain data on abstracts in foreign languages, an analytical list of the contents of the work, keywords, individually examined articles of the Code and reviews of the work in question. Reviews and appraisals of works are listed as independent records when they contain a supplement or polemic position of their authors. Translations of works, reissues, critical editions and reprints are listed as individual records in the year of their creation with references to the first edition with appropriate comments and without a description of the contents. This database, which comprises about 1,100 records, is permanently updated.
Gordana Radojčić-Kostić